Надамо се да Вас ово писмо налази, пре свега, у добром здрављу и још бољем расположењу, тако карактеристичном за наш крушевачки дух!
Иза нас су две дуге и тешке пандемијске године у којима смо много тога превалили преко главе. Слушали смо препоруке и поштовали одлуке надлежних, те из наведених разлога није било великих окупљања у нашој организацији. Ипак, то не значи да је Удружење било у стању мировања. Напротив, трудили смо се да учествујемо у неким акцијама, да обележавано наше традиционалне „датуме“, колико је то ситуација дозвољавала и „да будемо кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати“.
Пре свега, место на које смо стигли није страшно већ је почасно и уважено! Желимо да се похвалимо и да поделимо радост јер је Удружење Крушевљана у Београду добитник захвалнице Града Крушевца поводом јубилеја 650 година од оснивања Града! Више о овом значајном признању можете прошитати у посебној вести на сајту.
У претходном периоду смо између осталог, организовали акцију прикупљања хуманитарне акције Крушевцу у борби против Ковида 19. Свим члановима и пријатељима који су узели учешће у овој акцији најлепше се захваљујемо још једном. Прикупљена средства опредељена су Здравственом центру Крушевац у борби против пандемије.
Заједничка иницијатива нашег Удружења и Завичаног друштва Крушевац за подизање споеника деспоту Стефану Лазаревићу уродила је плодом подизањем споменика овом значајном владару, витезу и песнику, који је пре свих нас кренуо пут Београда из родног нам Крушевца.
Недавно смо се придружили инцијативи наших Крушевана за
подизање споменика Станиславу Биничком у Крушевцу, српском
композитору, диригенту и педагогу, аутору прве српске опере „На
уранку“ и најпознатијег марша, прихваћен од сваког припадника
српског народа свом душом и пуним срцем – „Марш на Дрину“, а
који је рођен у Јасици.
Издавачка делатност коју је наше Удружење покренуло богатија је за издања књиге сатире барда наше писане речи Драгутина Минића – Карла.
Такође, слава Удружења редовно је обележавана 1. августа, али у складу са препорукама надлежних и без окупљања већег броја чланства.
У нади да су тешки пандемијски дани иза нас, можете очекивати у скорије време наже традиционално и велико дружење, о чему ћете благовремено бити обавештени. Планирамо и нове хуманитарне акције, штампање књига и разне промоције, о чему ћемо Вас такође благовремено обавестити.

У организацији Удружења Крушевљана у Београду и овог 13. јануара  дочекана је Српска Нова година.

Неколико десетина наших чланова и пријатеља Удружења уживало је у музичком програму и домаћим специјалитетима које је Цига припремио за посетиоце који су били расположени да се у пријатељском амбијенту ресторана “Крушевац” опусте и провеселе и отисну се на “музичко путовање”. Од врелих латинских ритмова из Јужне Америке, преко грчог мелоса, старих градских песама и романси, поплуарних и евергрин композиција које су на посебан начин интерпретирали наши чланови и искусни вокални солисти и забављачи Миле Ђурић и Дејан Радовановић приуштили су ужитак за љубитеље свих музичких жанрова.

Овогодишњи куриозитет је прослава Српске Нове године на Куби у организацији Милорада Микија Обрадовића. Тако је наша прослава Српске нове године поред атрибута традиционална, добила и интерконтинентални карактер! Латино ритомви које смо чули код Циге били су поздрав за “кубанску секцију” нашег Удружења.

Уз најлепше жеље у поноћ, загрљаје и пољупце, шампањац и здравицу, пожелели смо још много оваквих заједничких прослава.

Традиционално 1. августа,  обележили смо славу нашег Удружења  – Светог Стефана Лазаревића, деспота Српског. 

У  Вазнесењској цркви, неколико десетина чланова нашег Удружења и бројни верници присуствовали су празничној литургији коју је служио викарни епископ Стефан, владика ремезијански, као изасланик патријарха Иринеја. 

Након литургије у свечарској атмосфери пресечен је славски колач. Овогодишњи колачар био је Југослав Цветковић, који је ову част и дужност за следећу годину пренео Ивани Јездић. Дружење је настављено уз славску трпезу, која је ове године била посна, у ресторану Крушевац.

Обавештавамо  чланове и пријатеље да ћемо и ове године 1. августа, традиционално обележити нашу славу Светог Стефана Лазаревића, деспота Српског. Празнична литургија почеће у 9 часова у Вазнесењској цркви у Улици адмирала Гепрата. Након богослужења обавиће се и сечење славског колача нашег Удружења. Подсећамо да је овогодишњи колачар Југослав Цветковић.

Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије

Гордана Влаховић, књижевница

Лука Мичета, публициста и новинар

Милутин Дедић, историчар уметности

Најпознатије дело Деспота Стефана – „Слово љубве“, прочитаће драмски уметник Милош Ђуровић, члан ансамбла Народног позоришта у Београду.

Позивамо све наше чланове и пријатеље, поштоваоце дела Деспота Стефана, као и љубитеље писане речи да 13. јуна дођу у свечану салу УКС у Француској улици број 7. Улаз на трибину је слободан.

Иницијатива нашег Удружења о одржавању трибине о Деспоту Стефану наишла је на подршку и разумевање Удружења књижевника Србије, еминентне установе од прворазредног културног и уметничког значаја.

У сарадњи са уредником програма УКС-а сагласили смо се о неопходности представљања Стефана Лазаревића са различитих аспеката, имајући у виду да поред тога што је био владар, витез и законодавац, Деспот представља и значајну личност за развој наше културе и уметности у доба ренесансе у Европи, оснивајући Ресавску школу, подижући задужбине као ктитор и као писац. „Слово љубве“, представља сппоменик српске средњевековне писмености, подижући висине наше поезије на европски ниво тадашњег доба, сведочећи о књижевном дару Стефана Лазаревића и о лирским дамарима његове душе.

Подсећамо да је дан посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу, сину кнеза Лазара, слава нашег Удружења, коју традиционално обележавамо 1. августа.

О историјском значају, духовном утицају и културној баштини коју нам је оставио Стеван Високи беседиће еминентни  говорници  :

Радомир Андрић, песник, председник Удружења књижевника Србије, некадашњи ђак Крушевачке гимназије и добитник признања „Прстен Деспота Стефана“, које додељује крушевачки књижевни часопис „Багдала“.

Гордана Влаховић, приповедач, књижевни критичар и културни делатник, члан књижевног часописа “Багдала”, ауторка неколико романа, збирки приповедака и есеја. 

Лука Мичета, новинар, дугогодишњи уредних угледних листова и некадашњи директор Танјуга, данас писац и публициста.  У средишту његовог опуса  су књиге о животу владара из династија Немањића и средњевековне Србије.

Милутин Дедић, историчар уметности, сликар и путописац  . Аутор је бројних телевизијских емисија у којима се чува наша културна и уметничка баштина, с посебним освртом на сакрално сликарство и задужбинарство.

За драмски тренутак у којем ћемо чути Слово љубве, биће задужен млади глумац Милош Ђуровић, који је широј јавности познат по улогама Гаврила Принципа у филму Бранио сам Младу Босну и Светог Саве у серији Немањићи. Милош Ђуровић је један од најмлађих изданака Крушевца на срспкој глумачкој сцени.

Позивамо Вас да својим присуством увеличате овај догађај! Добродошли!

У издању Завичајног удружења „Крушевац“ објављен је четврти број завичајне ревије Чарапанија.

У новом броју читаоци између осталих могу прочитати текстове о историји настанка надимка „чарапани“, записима с путовања по крушевачком крају из 1829. године, глумцима Милораду Ђорговићу, популарном Ђорги и Љубинки Бобић, новој књизи Александра Михајловића,  фељтон о историји фудбала у крушевачком крају,  прилоге о градским конобарима и пекарима. Занимљивости  о крушевачком крају под називом „Да ли знате?“, уз поезију завичајних песника и  афоризме крушевачких сатиричара.

Текстови из пера Драгана Рашковића, Славољуба Марковића, Љубише Бате Ђидића, Ивка Михајловића,  Мирољуба Ницовића, Ненада Вучетића, Милоша Стојадиновића и  других сарадника, опремљене су одговарајућим фотографијама на преко тридесет страна могу се  набавити у просторијама Завичајног удружења у Крушевцу.

Удружење Крушевљана у Београду честита божићне и новогодишње празнике својим члановима, пријатељима, сарадницима, као и свим људима добре воље! У предстојећој 2018. години свима вама желимо добро здравље, много успеха и сваку срећу!

Градоначелник Крушевца, Драги Несторовић  изненада је преминуо 21.октобра на Тајвану, где је боравио као члан делегације НАЛЕД-а.

Рођен је 1957. године у Крушевцу. Дипломирао је на Машинском факултету у Крагујевцу. Пре доласка на место градоначелника Крушевца био је генерални директор ИМК „14.октобар“, где је претходно радио на више руководећих места. Током професионалне каријере усавршавао се у Јапану и Италији.

Несторовићу је ово био други мандат на овој функцији.  Први пут за градоначелника Крушевца изабран је у априлу 2014. године, а други пут у јулу 2016. године.

Сарадници га памте као доброг човека, спремног на сарадњу, благог и предусретљивог.

Ова тужна вест изненадила је и Удружење Крушевљана у Београду са којим је градоначелник Несторовић успоставио сарадњу. Први пут у историји нашег Удружења и завичаја, Град Крушевац је организовао пријем за делегацију Удружења Крушевљана у Београду, а Драги Несторовић је био човек који је увек желео да нас саслуша и подржи.

Др Десимир Јевтић, некадашњи председник Владе Србије и бивши генерални директор крушевачког “14. Октобра“, преминуо је 13. октобра у 79. години живота.

Рођен је 1938. године у Крушевцу. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, где је магистрирао и докторирао техничке науке.

Од 1978. до 1981. године био је професор Машинског факултета у Краљеву, а од 1981. до 1986. генерални директор „14. октобра“.

Од 1986. до 1989. године Јевтић је био председник Владе Србије, а потом амбасадор у Румунији. Захваљујући његовом понашању и утицају српски народ је имао подршку и разумавање румунске јавности и румунског народа у време НАТО агресије.

Јевтић је аутор две књиге и више стручних радова објављених у земљи и иностранству. Био је почасни доктор наука Универзитета у Букурешту. Носилац је бројних одликовања, међу којима и Ордена рада са сребрним зрацима.

Бавио се и сликарством и вајарством и имао више самосталних изложби у земљи и иностранству.

Јевтић је оставио дубок траг у свим сферама свог деловања – привреди, науци, политици, дипломатији и уметности. Радо је долазио у Удружење Крушевљана у Београду, у данима када би навраћао у главни град, негујући успомену на завичај. Својом добротом и мудрошћу давао је посебну подршку млађој генерацији.

Др Десимир Јевитћ сахрањен је на гробљу у Опарићу.