Историографија као првог Крушевљанина у Београду памти деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара, који је почетком 15. века престоницу преселио из Крушевца у Београд.

Према до сада доступним подацима, прво Удружење Крушевљана у Београду основано је 1923.године, на чијем челу је био Војислав Катунац. Неке индиције показују да је Удружење Крушевљана у Београду постојало још пре више од једног века, али писаних трагова о томе нема.

У каснијим деценијама број Крушевљана који су живели и радили у Београду се из годину у годину повећавао. То је био период када Удружење Крушевљана у Београду није имало значајну активност.

У последњој деценији 20. века,  према неким изворима, број Чарапана у главном граду достигао је тридесет хиљада. Удружење Крушевљана у Београду поново се активира 1992. године. На челу Удружења тада се налазио Миленко Гашић,  просторије Удружења биле су у Улици Николе Спасића, а место окупљања била је и кафана Слобода. Бројност, као и утицај и углед који су Крушевљани остварили у престоници представљао се у вечерима Крушевљана у Београду, које су, између осталих организоване у хотелима Метропол и Мажестик.  

Почетком 21. века Удружење се сели у Дом синдиката, на Тргу Николе Пашића, а на челу Удружења Крушевљана у Београду налазио се Љубивоје Тодоровић.

С пролећа 2016. године, група ентузијаста средње и млађе генерације решила је да након неколико година паузе реактивира Удружење Крушевљана у Београду са жељом да очувамо сећање и успомену на Крушевац, уз окупљање и дружење чланова, представљање и промовисање активности Крушевљана који живе и раде у Београду.

Амбиција Удружења је да постане центар њиховог окупљања, не само у циљу дружења, већ и организовања културних програма, хуманитарних акција, уз међусобно помагање Крушевљана.

Имаћемо прилику да се погледамо, препознамо, а и загрлимо. То ћемо урадити лако и једноставно, јер у сваком од нас постоји оно јединствено што смо понели из вољеног Крушевца да би остало у нама и да бисмо тај крушевачки дух препознали увек и свуда, било где на свету.