kruskica

Овај текст преносимо уз сагласност недељника „Град“

Мало ко у Крушевцу не памти омаленог, веселог и увек спремног за разговор, суграђанина кога смо сви знали по надимку „Крушкица“, али и по најнеобичнијие „декорисаним“ поникама које је неуморно возио. На свом „точку“ Крушкица је носио све своје важне ствари, политичке пароле, оданост Титу и СФРЈ, транзистор…

Био је ту да свакоме за ситниш помогне у сређивању дворишта, прању тепиха, селидби, волео децу која су га, опет, ишчекивала као атракцију, волео је људе и они су, ма колико му се некад подругивали и смејали, волели њега.

Јунак многих урбаних легенди, о томе како је бициклом стигао на црногорско приморје, како је покушао да без пасоша пређе границу у Словенији, како „где год отпутујеш, налетиш на Крушкицу“, једног дана је само нестао из града. И сви су то приметили, свима је недостајао, сви су се питали где је. А онда смо сазнали да се преселио у Београд и на исти начин освојио и Београђане.

Последњи пут се у наш град вратио прошле године, мало обилазио познанике и пријатеље, „дотеривао“ нови бицикл и обећао да ће поново доћи.  Није успео. „Збогом душе наших улица“, опростио се на фејсбук профилу који је Крушкици отворио један од пријатеља, новинар Милан Лазаревић Ж’ма. Придружујемо се том поздраву.