“Видовдану у сусрет – Деспоту у част”
У организацији Удружења Крушевљана у Београду и Удружења књижевника Србије 7. 13. јуна одржано је вече под називом „Видовдану у сусрет – Деспоту у част“.
У свечаној сали Удружења књижевника Србије у Франциуској улици пред више од седамдесет посетилаца, међу којима су били присутни уредници и чланови управе Удружења књижевника, представници медија и других завичајних удружења, као и чланови нашег Удружења и други посетиоци заинтересовани за лик и дело овог владара, одржана је трбина у склопу обележавања предстојећег Видовдана.
На почетку трибине, председник Удружења Крушевљана у Београду Југослав Цветковић, захвалио се на разумевању и подршци Удружења књижевника Србије и посебно истакао :
– Деспот Стефан Лазаревић је спона између два града – Крушевца и Београда. На неки начин, био је претеча свих нас који смо из једне престонице дошли у другу. Надамо се да је ова трибина прва у низу које ћемо организовати са еминентним установама културе и уметности. Један од наших програмских циљева јесте чување културне и историјске баштине и ми ћемо наставити сарадњу са надлежним институцијама и истакнутим појединцима у Београду.
Цветковић је посебно истакао сарадњу са Крушевљанима који могу помоћи у организацији оваквих догађаја, захваливши се на иницијативи Драгутину Минићу Карлу и Ненаду Вучетићу, који су као чланови нашег Удружења, али и чланови Удружења књижевника Србије помогли у реализацији ове вечери.
Глумац Милош Ђуровић, који свој пут на глумачкој сцени крчи у, за сада, серијама и филмовима са историјском тематиком, на почетку је прочитао одломак из књиге „Косовска петстогодишњица“, аутора Душана Дражића, у којем су посетиоци могли чути програм обележавања полумиленијумског јубилеја у Крушевцу, далеке 1889.године.
Лука Мичета, новинар и публициста, у последњих неколико година објавио је књиге о српским средњевековним владарима, којима суверено води на листама најпродаванијих књига. Једно своје дело посветио је и Стефану Високом.
– Стефан Лазаревић, несумњиво велика личност наше историје, по мом суду, заузима једно од три водећа владарска места нашег народа. Пре њега можемо истаћи Стефана Немању, а касније једино Карађорђа, који су досегли такве висине – нагласио је Мичета.
– Треба имати у виду историјски контекст, слом Душановог Царства након Косовског боја, као и превирања у Османлијском царству, али и велике историјске ломове с краја 14. и у првој половини 15. века када је Стефан Лазаревић ступио на историјску сцену као кнез. У тим турбулентним временима, посебно тешким за српски народ, успео је да очува српску државност и кроз живу дипломатску активност изборио се за деспотску титулу, која је по значају била одмах испод краљевске. Деспотовину Стефана Лазаревића признали су и Византинци и Османлије, а био је уважаван и од западних хришћанских владара – додао је он.
У свом надахнутом излагњу пребогатом историјским подацима Лука Мичета се посебно осврнуо на две епизоде :
– Почетком 15. века основан је Витешки ред Змаја, који је окупљао најбоље европске витезове,а за свог првог витеза прогласили су управо деспота Стефана, иако је он у бици код Никопоља 1396. године ратовао на Турској страни. Својим јунаштвом и борбеношћу је 1402. годиен у бици код Ангоре задивио татарског владара Тамерлана, који је, иако победник у боју, одао признање Стефану Високом, који је ратовао на османлијској страни и учинио му посебан дар, ослободивши његову сестру Оливеру из Бајазитовог харема.
Увод у други део програма било је читање деспотовог дела – Слово Љубве. Поново је на сцену ступио млади глумац Милош Ђуровић, најмлађи изданак из плејаде крушевачког глумишта.
Говорећи о овоj песми, Гордана Влаховић, књижевница и књижевна критичарка, чланица Управе Удружења књижевника и крушевачке Багдале, бираним речима и стилом надареног приповедача анализирала је деспотове лирске висине и сензибилитет његове душе :
– У Слову Љубве, које представља врхове наше средњевековне књижевности, исказане у форми поезије у прози, препознајемо изражавање у акростиху. Читајући почетна слова сваког стиха ми налазимо његову главну поруку, која је и насловила Слово љубве. На тај начин Деспот Стефан говори да је најважјнија љубав, о којој он и пева у свакој строфи, у различитим облицима и на различите начине, од Бога до ближњих, додајући посебну ноту мистичности чином да не наводи име особе којој је посветио ову песничку посланицу.
– Поред Слова љубве деспот Стефан оставио је и друге књижевне радове и трагове, попут повеља, које краси пробрани, реторички украшени израз, а нарочито се истиче Натпис на косовском каменом стубу, сведочанство о Косовском боју, сведочећи и о епским темама деспотовог књижевног дела – додала је Гордана Влаховић.
Говорећи о баштини Стефана Лазаревића и наслеђу његовог времена, Милутин Дедић , сликар, историчар уметности и телевизијски аутор посебно се осврнуо на задужбине тог времена које приадају моравском стилу.
– Од свих архитектонских стилова којима су грађени наши манастири, моравски стил је свакако „најсрпскији“, Управо моравски стил у време деспота Стефана доживљава свој процват, погледајмо само манастир Каленић, који настаје за време Стефанове владавине, а најлепши је представник овог стила. Посебно место заузима деспотова задужбина манастир Манасија, која је јединствена у нашој сакралној архитектури због својих фортификацијска. Занимљив је податак да прошле године управо манастир Манасија није могао да се нађе на нашој листи кандидата за листу Унеска, јер, како кажу, није било довољно „папира“. Замислите тај апсурд!
– Говорити о том времену немогуће је не споменути исихаизам као посебну молитвену традицију карактеристичну у православљу, која је утицала на монашки и литургијски живот, а која је велики значај имала управо у Србији Лазаревића и Бранковића – додао је Дедић.
Више него интересантна, а историјски још увек у потпуности неистражена је прича о браку Стефана Виског о којој је такође говорио Милутин Дедић.
– Познато је да је Стефан склопио уговорен брак са Јеленом Гатилузио , ћерком фирентинског господара Лезбоса, Франческа II и Ирине, рођене сестре супруге византијског владара Јована VII. Имао сам прилику да обиђем острво Лезбос, али сем неких остатака зидина из тог периода, нисам успоео да пронађем никакав траг, нити сећање на овај брак. Ипак, ова дама племенита рода оставила је значајан траг на деспота, јер се он након краткотрајног брака с њом, није више женио, чувајући успомену на рано преминулу супругу. Могуће је, према сведочењима које сам добио од неких професора Филолошког факултета, да је управо њој Стефан посветио Слово љубве – истакао је Дедић.
Уредник програма Удружења књижевника Србије Миљурко Вукадиновић, осврнувши се на своје порекло у близини Крушевца, као и емотивну везаност за Лазарев град, сублимирао је све изречено ове вечери :
– Предлажем да се колоритност личности и још увек недовољна историјска истраженост свих података у вези са деспотом Стефаном, његовом владарском и књижевном каријером, крунише иницијативом о организовању округлог стола или даљих научних скупова које би поред Удружења књижевника Србије и Удружења Крушевљана у Београду, подржали градови Крушевац и Београд, као и друге релевантне институције.
Током књижевне вечери „Видовдану у сусрет – Деспоту у част“, више пута се могла чути идеја коју су споменули скоро сви учесници трибине о подизању споменика деспоту Стефану Лазаревићу у Београду, том „првом Београђанину“, како га је назвао Лука Мичета.
На крају програма, Љубивоје Тодоровић, некадашњи председник Удружења Крушевљана у Београду, присутнима је показао графику, рад чувене Оље Ивањицки, који је она посветила Деспоту и Крушевљанима.
Програм у Француској 7, водио је Ненад Вучетић, који је као члан нашег Удружења, али и Удружења књижевника, био спона за сарадњу ове две институције.