nedic 2

У Музеју позоришне уметности Србије у Београду у Господар Јевремовој 19, отворена је изложба поводом седамдесетогодишњице Крушевачког позоришта. Посетиоци имају прилику да виде фотографије, позоришне плакате, снимке представа, али и бројне награде које је Крушевачко позориште освојило са својим представама.

Окупљенима се прва обратила Биљана Остојић, кустос и аутор изложбе. Пожелевши добродошлицу свима истакла је да је овај јубилеј изискивао велики труд којим је представљен рад позоришта од настанка 1946. године до данашњег дана.

– Радћи каталог поводом седамдесетогодишњице позоришта, потрудила сам се да у њему поред свих представа и њихових аутора, наведем и шири друштвени контекст, као и бројну новинску документацију о представама – рекла је Остојићева.

Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта, истакао је задовољство поводом изложбе у овој специјализованој музејској установи .

– Гледајући све ове експонате, уз ликове крушевачких глумаца, који су познати широм наше земље и размишљајући о именима представа и редитеља, остао сам ко зна који пут задивљен. Надам се да ће и посетиоци имати прилике да се увере у значај и уметничка постигнућа Крушевачког позоришта – нагласио је управник са другим стажом  по трајању на овој функцији у Србији.

Драматург Спасоје Ж. Миловановић подробно је говорио о историји театра и глуме у Крушевцу, још пре оснивања позоришта, споменувши Кујунџићеву глумачку дружину с почетка 20. века  као и  театарску групу двадесетих година прошлог века, на челу са  Драгославом Васиљевићем Фигом.

– Најзначајнију улогу у оснивању Крушевачког позоришта 1946. године имао је Бора Михајловић, професор немачког језика и његов први управник – посебно је истакао Миловановић.

sterijina nagrada

Доминантну улогу у историји Крушевачког позоришта имају глумци, „ђаци професора Михаиловића“: Радмила Савићевић, Божидар Савићевић, Милан Пузић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Ташко Начић, Зорица Стефановић, Миодраг Петровић Чкаља, затим  прваци глуме: Милија Вуковић, Љиљана Токовић, Љиљана Ђоковић, Томислав Трифуновић, Зоран Карајић… Од Мије Наупарца, редитеља прве представе у Крушевачком позоришту, режирала су многа реномирана имена, међу којима се својим доприносом и програмским концепцијама посебно издвајају Јован Путник и Небојша Брадић.

Некадашњи члан ансамбла Крушевачког, а данашњи управник Шабачког позоришта – Зоран Карајић, присетио се времена када је живео и радио под Багдалом.

– У то доба Крушевац је био заиста изузетан град за живот, а посебно за уметност. Поред обновљеног рада позоришта, од 1969.године, било је много сликара, боемског и уметничког света, излазио је књижевни часопис, играле су се представе… Био је то прави амбијент за стваралаштво и сјајна средина за глумце.

Крушевачко позориште има највише награда за најбољу представу на фестивалу Дани комедије – 5, деведесетих година било је једно од три најуспешнија позоришта у Србији. У анкети критичара за најбоље је проглашено 1999.године!

Један од представника плејаде крушевачког глумишта Марко Живић истакао је да му је част што глуми у позоришту које има такву традицију.

– Крушевачко позориште за мене је више од театра, то је моја друга кућа – сентиментално је завршио Живић.

Пред препуним просторијама Музеја позоришне уметности, међу бројним глумцима, редитељима и другим јавним радницима из Београда, отварању су присуствовали и чланови нашег Удружења.